SVI PUTEVI VODE U RIM: Može li iko da pomrsi konce Janiku Sineru?
Dodajte Kurir u vaš Google izborU briljantnoj pobedi za 59 minuta u finalu Mastersa u Madridu nad Sašom Zverevim – čime je “numero uno” stigao do petog uzastopnog osvojenog Mastersa i primakao se za “samo” rimski osvajanju “Zlatnog Mastersa” kao drugi posle Novaka Đokovića kome bi pošlo za reketom da objedini titule sa svih 9 turnira serije 1000 – valja se podsetiti više prilika koje je upravo Nemac imao da se domogne Grend Slem titule ili prvog mesta ATP rang liste po prvi put.
Sjajan je bio Zverev te 2017-8. a zatim krajem 2024., teniski objektivno gajio ambicije da se domogne barem jednog od tih karijernih dostignuća – ali ga je u ciljnoj ravni tenzija maksimalističkih očekivanja “pojela”, te je i danas ukotvljen između 3. i 5. mesta – dabome, i dalje bez Grend Slem titule.
Siner je u pobedi nad Zverevom ostvario fascinantne statističke parametre – koji su predmet zavisti i strahopoštovanja svih tenisera današnjice, uključujući i onog najboljeg svih vremena koji se u “večnom gradu” vraća kao kandidat za svoj 7. trofej. Upravo takav nivo igre – ali i fizičke pripremljenosti da odigra svoj najbolji tenis na kraju niza od 24 uzastopnih pobeda na ovogodišnjim Mastersima (čime je postao najmlađi pobednik ovakve serije od 1990.) – njegovim obožavaocima daje za pravo da veruju da će isti biti uvećan za još 6 za 12 dana. Time bi Siner – smatraju oni – stekao oreol pobednika brojnih mečeva I pre nego što oni počnu, što je pogotovo interesantno kada se zna da je pred njim serija turnira na podlogama na kojima nije imao zapažene uspehe do ove, odnosno prošle godine. Rekord koji bi Janik ostvario u slučaju da osvoji “triling” Rim-Pariz-London bio bi verovatno dugo nedokučiv – a to je da postane prvi igrač posle Novaka Đokovića koji je osvojio više od 17 hiljada bodova (Novak 17,010 iz 2016., Federer 16,480 deset godina ranije) i pretekne Srbina na čelu ove liste. Uz tih 7 osvojenih “velikih titula” (na Mastersima i Slemovima) Siner bi se približio na “samo” 3 od Novakovih impoznatnih 10 iz 2015., što bi osvajanjem Njujorka, Šangaja, Pariza i Torina mogao da prevaziđe – možda i za sva vremena.
Veliki su ovo ciljevi – dodatno amplificirani nezadrživim očekivanjima publike i medijskim fanfarama, pogotovo značajnim pred nastupe u domaćem Rimu, Parizu bez Alkaraza i Londonu u ulozi branećeg šampiona. Ako je kroz suze i bol poraza osetio lojalnost publike na Šatrijeu Rafi Nadalu kroz njegovog naslednika-sunarodnika Alkaraza na kraju jednog od najboljih (finalnih) mečeva u istoriji belog sporta, ove godine bi sličnu nelagodu jedino mogao da mu priredi Novak Đoković – pa bi njihovo eventualno finale u Rimu predstavljalo pravi preludij u tako željenoj simfoniji trijumfa i rekorda za popularnog “grešnika”. A ako se pobliže pogleda žreb u Rimu, i Sineru bi – kao uostalom i skoro svakom drugom teniseru koji dođe do te faze takmičenja – od 1/16 finala (Menšik, poraz u Dohi ove godine) krenuo pravi “pakao” – gde bi ga u osmini čekao fantastični Fis, četvrtfinalu naoštreni Šelton – a polufinalu možda i srećniji nego inače Fonseka, Ože Alijasim ili osvajač iz 2023. Medvedev. Iako će imati prilike da se kvalitetno oporavi između mečeva uz 1 dan viška odmora u odnosu na Monte Karlo (u 12-dnevnom formatu Mastersa), produžetak ovog impresivnog rekordnog niza pobeda na turnirima serije 1000 će biti sve zahtevniji – iz dana u dan.
Osim Sinera – potencijalni polufinalisti gornjeg dela žreba mogli bi postati Fis, Šelton, Fonseka, Ože-Alijasim, Vašero – ali možda i Flavio Koboli, za sveitalijanski spektakl koji domaćini priželjkuju.
U donjem delu žreba – “kod Saše i Noleta” – šesnaestina finala je takođe “nabijena” neizvesnošću, gde Đokovića po svim očekivanjima čeka žilavi i agilni Igo Amber kao formativni izazov za više ambicije na ovom Mastersu. Protiv Francuza Đoković ima 100% učinak (1:0, Vimbldon), protiv očekivanog narednog protivnika Hačanova istovetni na šljaci (3:0 od 9:1 ukupno) – ali protiv Musetija na sličnih 10:1 ima i taj poraz iz Monte Karla pre 3 godine – koji budi nadu domaćinima da će “Muze” doći do prilike da se u polufinalu revanšira Zverevu za prošlogodišnji poraz i priredi još veću feštu domaćinima – u prvom sveitalijanskom finalu u Open Eri. U slučaju da se oporavi od “blama” iz finala Madrida, Zverev ostaje najveći favorit za polufinale iz njegovog pod-žreba, ali bi pre toga pažnju mogao da privuče novi duel De Minora i nove španske nade Hodara, pobednika tog meča sa Bublikom – kao i moguća “poslastica” osmine finala – upravo između Zvereva (osvajača iz 2024.) i polufinaliste iz iste godine - Tomija Pola.
Kod dama – već poznati četvorougao Sabalenka – Ribakina – Gof – Švjontek u Rimu je obogaćen sa branećom šampionkom Jasmin Paolini, Mirom Andreevom, Dajanom Šnajder, Džesikom Pegulom, Karolinom Muhovom I Hejli Baptist, ali ne i pobednicom Madrida Martom Kostjuk – jednom od čak 6 igračica koje su se povukle iz Rima. Naravno, ona za koju ćemo navijati je “naša” Iva Jović kao 16. nositeljka – koja bi u osmini finala imala priliku da napravi veliko iznenađenje eliminacijom finalistkinje turnira iz 2025. – zemljakinje Koko Gof.
Vuk Brajović